Vetrenjačo umri blog

Mesto dešavanja Narodno pozorište. Predstava počinje za manje od 10 minuta. Kapiram da Desko verovatno već negde iza scene uvežbava visoko C i pije jaja, nadajući se da će to zalečiti višegodišnje naslage alkohola još iz doba dok je namerno ponavljao scenu gde vata Snežanu Savić. Ja pogledah na sat i reših da skoknem do WC-a. Znao sam da nije trebalo da eksiram onu multivitu, (jbg. Cedevita skuplja lažem ljude da je ne uzimam jer je hrvatska) ali kasnio sam na bus, a oni vozači Niš-ekspresa ako im uskočiš u bus dok polazi, ‘oće da otkače ručku od menjača i da ti izleče išijas. Džaba pokretao internet peticiju da nam na liniji vozi automatik.

Lako se skida

Elem, prilazim starom dobrom komunističkom „tojletu“ i dok gazim venčački mermer, psihički se spremam da u šolji našaram srce. Romantik. Ne ide da dok pratim sudbinu čoveka koji ima 5 kćeri, ejjjj! PET KĆERI! i još peva! zamišljam suve krpe i drenovinu (Ko je makar jednom pio pivo u busu na eksurziji, zna o čemu pričam)..

..Bum, zatvoreno. Znao sam! Neki vispremi mladić koji razmišlja slično mi je ukrao ideju i sad će da se obogati.... Dobro... neće baš da se obogati, ali bar će da gleda predstavu, bez da ga progoni glas divljine, zov prirode i emisije gde Jovan Memedović u tenku prelazi ruske stepe... čoveče tamo može da se piša gde stigneš.. izvadiš gospodina i „gud morning sajbirijaaa!!!“. Eeeee...

da skinem nakurnjak pa pišaj po Rusiji

I tako dok se divim što na mehaničkom satu imam opciju za datum, koju nisam znao da podesim, osim što kapiram da to što blago smrdi nije ona cipela na vratima koja označava da je to muški wc, shvatam i da stojim tu cirka četir’ minute, a da iza mene stoji još jedan mladi gospodin željan emancipacije i kulturnog uzdizanja, pa tako zajedno izgledamo ko loša scenografija iz „Čekajući Godoa“. Gledamo se a pored nas širom otvorena vrata mračnog i praznog ženskog wc-a, poput raširenih nogu, zovu na druženje...gledam i k’o da čujem Bajagu iznutra „Mrak se skupio u kap, rano jutro kao slap“... pa iznenada dobih neki vetar u ledja. Reših da izadjem iz okvira konvencionalnih normi, provirim kroz prozor sigurne kuće i proživim triler koji sledi. Da! Rešio sam čvrsto.... Pokucaću na vrata muškog WC-a pa makar čuo ono unezvereno „zauzeto“ od strane lika koji do tad nije mogao da se skoncetriše i koga sam prekinuo na pola srca. Jbg ne mogu u ženski. Loša im je muzika.

Prilazim vratima, približavam ruku, kad ono.. TVIST!... i to ne onaj Travolta stajl već Čehov besmisleni. Iza vrata na kojima skica mokasine kao zadnja linija fronta brani svetu mušku teritoriju, mestu gde potomci rudara, kovača i pešadinaca sa prve linije fronta, dolaze po malo spokoja, zadnjem sejf hevenu slobodnog puštanja goluba (PEACE) čuju se.. da, da... DVA MLADA ŽENSKA GLASA...

Čehov brate hold my beer and watch this

Gledam onu clip art mokasinu i pitam se da li su se od komunizma do sad trendovi baš toliko promenili pa je to sad ženska cipela ili jednostavno carica Jelena i žena britanskog konzula, sedeći na šolji bahato konzumiraju NAŠ wc. Avaj noup, ne samo da su u muškom WC-u, pored praznog ženskog (Bajaga ipak nije bio unutra) nego ga i NE KORISTE već ispred ogledala čavrljaju o x faktoru i rade selfi, što celoj situaciji daje blagi šmek aronije[1]. Svetla se polako gase i predstava samo što nije krenula. Ja ipak čvrsto ostajem pri svom. Odlučujem Pišanje ili smrt. Hrabro desnicom kucam na vrata i ozbiljnim glasom pitam... „ Khm!..Je l’ slobodno?“

.
.
;
Trosekundnu tišinu naglo prekida ženski glas boje između 16 i 18 godina tipa adolescentksi.

- Zauzeto BE! Majmune!
.
.
.

NEĆETE VEROVATI ŠTA JE BILO POSLE (PHOTO)

Inače predstava je bila odlična i svima je preporučujem.

P.S. U pozorištu sam sedeo pored Ivana Blagojevića pa sam onako učtivo u pauzi uspeo da ga pitam da li može nekako na Nišvil da umuva The Black Keys :) Iz njegovog mrmljanja sam zaključio da nije baš oduševljen idejom ali je nama mladima preporučio da poslušamo...hmm.. nešto na m i ima ipsilon.(jbg Ivane zaboravio sam) Kaže to sad mladi vole. To je sad kaže "trendy" kao odlazak u muški WC kad si cura.

[1] Did you mean „Ironije“ – Aronija biljka nalik na borovnicu, umesto koje seljaci na pijaci uvaljuju neki otrov.

Vetrenjačo umri blog

01. 02. 2017.

Ron Jeremy propo

07. 04. 2015.

Antibot pitanje

04. 02. 2015.

07. 01. 2015.

Hvala toplano

28. 12. 2014.

Devojke mlade u WC-u šta rade

Rebranding u toku. Novi Sad uradio novi znak dobrodošlice.

Marketing po krugu dvojke